Gojaznost i autoimune bolesti mogu biti povezane na nekoliko načina:
Upalni proces: Autoimune bolesti karakterišu upalni procesi u telu. Gojaznost takođe može podsticati hroniču upalu u organizmu. Ta upala može pridoneti razvoju i pogoršanju autoimunih bolesti.
Imunološki sistem: Gojaznost može uticati na imunološki sistem, što može promeniti ravnotežu imunološkog odgovora i pogodovati pojavi autoimunih bolesti. Preterana telesna masa može uticati na funkciju imunoloških ćelija, kao i na ravnotežu imunoloških regulatornih mehanizama.
Hormonalni disbalans: Gojaznost može dovesti do hormonskog disbalansa, kao što je otpornost na insulin ili povišen nivo leptina. Ovi hormonski poremećaji mogu uticati na imunološki sastav i povećati rizik od autoimunih bolesti.
Genetika: I gojaznost i autoimune bolesti mogu imati genetsku komponentu. Postoje genetske varijacije koje su povezane s većim rizikom od razvoja gojaznosti i autoimunih bolesti. Stoga, genetska predispozicija može igrati ulogu u istovremenom pojavljivanju tih stanja.
Važno je napomenuti da gojaznost nije jedini faktor koji utiče na razvoj autoimunih bolesti. Tu su i drugi činioci, poput genetske predispozicije, spoljašnih okolnosti i imunološkog odgovora. Kontrola telesne mase i održavanje zdravog načina života, uključujući pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost, mogu biti korisni za smanjenje rizika od gojaznosti i podršku zdravlju imunološkog sistema.
Ako imate autoimunu bolest i borite se s gojaznošću, važno je konsultovati se s kvalifikovanim stručnjakom, koji će moći vam pružiti individualne smernice i podršku u lečenju ovih stanja.